Da li znate da društvene igre koje ste odložili na vrh ormara (uključujući i one iz našeg detinjstva) mogu čuvati vaš mozak aktivnim i zdravim?

Prva asocijacija na pojam društvene igre je obično zabava, ali one imaju brojne prednosti po fizičko i mentalno zdravlje. Još davno su naši preci uvideli koristi od igranja društvenih igara, čemu svedoči podatak da su neke stare i 5000 godina.

Moderan život nas često čini toliko fokusiranim na radne i porodične obaveze da nemamo vremena za čistu zabavu. Mnogi od nas su prestali da se igraju i pre nego što su formirali sopstvene porodice. Čak i kada imamo slobodnog vremena, veća je verovatnoća da ćemo pogledati seriju ili otići na trening nego što ćemo se zabaviti, pomladiti i igrati kao deca.

Ali igra nije važna samo za decu! Igranje sa partnerom, prijateljima, saradnicima ili decom siguran je (i zabavan) način da podstaknete maštu i emocionalno blagostanje.

Tokom godina sprovedena su brojna istraživanja na temu benefita igre kako dece tako i odraslih. Pogledajmo šta kaže nauka i zašto bi svi trebalo da odvojimo malo vremena za društvene igre.

1. Učenje kroz igru: fokus, jezik i strpljenje

Mala deca mogu igrati jednostavne igre prilagođene uzrastu uz koje uče boje, oblike, brojeve i razvijaju motoriku.

Igre sa kartama koje imaju šarene simbole su dobar način da dete nauči nove pojmove, karakteristike i veze između njih.

Tako npr. kartice koje imaju na sebi svakodnevne predmete ili životinje (kao npr. igra Dooble животиње) mogu biti odličan alat za učenje novih reči, čak i na nekoliko jezika. Kod ovakvih igara lako možete smisliti i nova pravila prilagođena interesovanju deteta, pa ih možete pitati koji su predmeti žuti ili šta na slici je životinja, a šta biljka? U cilju razvoja vokabulara deteta, možete nastaviti priču o tome gde koja životinja živi, šta jede, koliko je velika u odnosu na neku drugu i sl.

Ukoliko dete voli da sluša priče ili da izmišlja svoje, društvene igre su izvor inspiracije za razgovor. Kartice sa pojmovima su korisne i kao modeli za razvoj veštine crtanja (posledično i fine motorike) ili pravljenja oblika od plastelina ili Playmaisa.

Društvene igre uče decu i strpljenju i pravilima jer svako mora da sačeka svoj red. Kada se igraju bez prekida, one produžavaju raspon pažnje kod klinaca. Ovo je posebno važno u današnjem svetu koji je prepun digitalnih sadržaja koji remete pažnju (televizori, kompjuteri i telefoni).

Društvene igre na lukav način mogu da pomognu klincima da usvoje neku veštinu koju baš i ne vole. Npr. ako dete ne voli da čita i ne želi da vežba čitanje možete ga motivisati tako što ćete igrati neku od igara koje zahtevaju čitanje instrukcija.

2. Razvoj mozga

Dokazano je da igranje društvenih igara podstiče razvoj mozga, pre svega čeonog režnja. Čeoni režanj je najveći od 4 glavna moždana režnja i centar je za emocionalnu kontrolu, sposobnost planiranja, organizacije i odlučivanja.

Što više vežbamo mozak on razvija i unapređuje svoje funkcije. Pojedina istraživanja su pokazala da je igranje 2x nedeljno kod učenika osnovne škole dovelo do povećanja brzine rada mozga za preko 27%.

Da stvar bude zanimljivija, 2 studije u časopisu Cognition (jedna sa MIT-a i druga iz UC-Berkeley) pokazale su da je u nekim situacijama direktno podučavanje daje lošije rezultate od iskustvenog učenja. Deca koja se igraju razvijaju snažniji osećaj kreativnosti i radoznalosti, upravo ono što je motiviše klince na učenje.

3. Kreativnost

Kreativnost je inteligencija koja se zabavlja

 Albert Einstein

Kada se igramo, mi posmatramo stvari na nove načine jer nas pravila igre stavljaju u nove situacije, drugačije okvire i donose nova pravila. Kada stalno vežbamo da stvari gledamo iz nove perspektive, dešavaju se 2 važne stvari:

1. Vidimo nove veze: sposobnost da se uvide veze između naizgled nepovezanih stvari znak je kreativnosti. Ali kreativnost nije nešto sa čime smo jednostavno rođeni ili ne, ona se usavršava kao i bilo koja druga sposobnost.
2. Vidimo mogućnosti koje smo ranije propustili: kada promenimo ugao iz koga posmatramo stvari otvara se potpuno novi svet.

Redovna igra moćan je zapravo način da se svet vidi drugim očima.

4. Borba sa stresom

Deca kroz društvene igre nauče da gube i da se izbore sa neuspehom. Igranje igara sa sa komponentom sreće izjednačava šanse za pobedu svim igračima, a roditeljima daje mogućnost da svojim primerom pokažu kako gubiti. Društvene igre u tom smislu omogućavaju rešavanje sukoba i borbu sa frustracijom u kontrolisanom okruženju.

Društvene igre pomažu i odraslima da se izbore sa stresom. Većina nas se oseća hronično napeto jer previše vremena provodimo u radnom režimu. Naš um neprestano analizira, prosuđuje, upoređuje, predviđa, rešava probleme, postavlja ciljeve, jednostavno pokušava da bude produktivan. Iako je u poslovnom okruženju to svakako prednost, vremenom postaje iscrpljujuće. Postoje razne tehnike koje nam pomažu da odmorimo mozak (odmor, meditacija, sport itd.), ali igra je jedna od najzabavnijih.

5. Druženje, ali analogno

Većina nas svakodnevno pokušava da uspostavi balans između digitalnih aktivnosti i realnog sveta. Uprkos rastućim mogućnostima za povezivanje u digitalnom okruženju, mnogo ljudi u modernom društvu pati od usamljenosti. To ne znači uvek da nemamo ljude u svom životu, već da se ne osećamo istinski povezani sa njima. Društvene igre mogu pomoći nesigurnoj deci, ali i odraslima da lakše uspostave odnose sa drugima.

Igre ne samo da olakšavaju započinjanje razgovora već su dobra tema i za kasniju priču. Iako igra može očigledno biti izvor novih prijateljstava i veza, možda je još važnije, ona može učiniti naše postojeće veze intimnijim i značajnijim.

Analogne društvene igre su dobro rešenje za uspostavljanje jače emocionalne povezanosti između prijatelja, roditelja i dece, partnera između sebe ili cele familije.

Igranje analognih igara, posebno kooperativnih u kojima svi igrači sarađuju, je odličan način da klinci nauče značaj timskog rada.

6. Demencija i imunitet

Znate li da igranje usporava proces propadanja moždanih ćelija i smanjuje rizik gubitka memorije?

Brojna istraživanja su pokazala da mentalne aktivnosti, uključujući i igranje društvenih igara, smanjuju rizik od pojave demencije. Redovno igranje stimuliše mozak i značajno poboljšava pamćenje, koncentraciju i snalaženje u prostoru. Neke studije su pokazale da je rizik od Alchajmerove bolesti manji za 47% kod ljudi koju su redovno vežbali mozak.

Pored toga, igranje je praćeno dobrim raspoloženjem i smehom.

Da li znate da smejanje ubrzava otkucaje srca čime se sagoreva do 40 kalorija? Neće vas učiniti vitkim, ali vam može poboljšati imunitet. Da, naučnici su dokazali da osobe koje se smeju imaju bolji imuni sistem i ređe su prehlađene!

Pored svih navedenih koristi društvenih igara za sve uzraste, one su indirektno povezane sa dužim životnim vekom. Evo i kako.

Igranje sprečava ili usporava nastanak nekih od najčešćih bolesti savremenog doba. Društvene igre se igraju u društvu, a druženje smanjuje depresiju i anksioznost, snižava pritisak i smanjuje rizik od dijebetesa.

Da li ste spremni na jednu partiju? 😉