Plastelin za decu osmislio jebritanski profesor umetnosti William Harbutt.

Krajem XIX veka u jednom engleskom gradiću, posvećeni profesor je shvatio da je studentima nezgodno da preprave svoje skulpture pravljene od gline. Ona se brzo sušila, pa je svaki vid ispravke bio otežan. Zato je napravio smesu od gipsa, vazelina, kreča i lanolina koja je bila lako savitljiva i nije se sušila brzo. William-ova deca su se rado igrala sa njegovim izumom pa je ubrzo postalo jasno da će plastelin imati višestruku upotrebu.

Profesor je ubrzo patentirao svoj proizvod i nekoliko godina kasnije je počela komercijalna proizvodnja plastelina.

Početkom XX veka plastelin se koristio za izradu čepova za uči. Još jedan interesantan i veoma značaj način upotrebe plastelina bio je deaktiviranje bombi. U vreme II svetskog rata plastelin je korišćen kao zaštita oko glave upaljača novog tipa nemačkih bombi. Koristi se i kod obeležavanja skoka u dalj i troskoka, kao deo graničnika koji određuje dokle je dozvoljeno atletičarima da priđu u trenutku skoka.

Danas je svima prva asocijacija na plastelin – dečija igračka.

Većina dece obožava plastelin, glinu, Playmais i slične materijale koji se lako mogu oblikovati rukama. Mase za oblikovanje ne samo da su zabavne, već je dokazano da pozitivno utiču na razvoj mnogih veština. Klinci tako razvijaju koordinaciju ruke i oka, male mišiće u prstima i slobodno izražavaju svoje misli i ideje. Plastelin omogućava i da eksperimentišemo sa novim pojmovima kao što su npr. slova i brojevi.

Kako deca uče igrajući se plastelinom?

Često čujemo kako je za decu važno da razvijaju motoriku, veštine komunikacije, sposobnost rada u timu, fokus i koncentraciju. Šta to zapravo znači i zašto je važno možemo videti upravo na primeru igre masama za oblikovanje.

RAZVIJAMO ČULA

Plastelin za decu, Playmais, glina i slični materijali podstiču razvoj senzomotorike.

Senzomotorika se u literaturi definiše kao kao organizacija čula u cilju njihovog korišćenja u svakodnevnom životu. Dete kroz igru prikuplja informacije čulima i tako integrisane informacije koristi za spoznavanje sveta oko sebe. Senzorni razvoj je preduslov za razvoj viših kognitivnih funkcija. Kako bi uspešno prikupili informacije čulima, deca moraju razvijati i motoričke veštine kao npr. hvatanje, stiskanje, gnječenje i sl.

Pored razvoja koordinacije, preciznosti, novih pokreta i mišića na rukama, plastelin podstiče taktilnu percepciju (hladno, vruće, glatko, klizavo, lepljivo…), vuzuelnu percepciju (sjajno, crveno, mat…) i percepciju mirisa.

Naravno, plastelin, glina i Playmais nisu jedini materijali koji podstiču senzomotorni razvoj, ali su jedni od najzabavnijih.

OTKRIVANJE SEBE I SVETA OKO NAS

Svaka igra detetu omogućava da nauči nešto novo o sebi i svetu oko nas. Sa plastelinom, glinom i Playmaisom to je vrlo jednostavno, a dešava se skoro pa neprimetno.

Naime, kada im je ponuđeno nekoliko različitih boja mase za oblikovanje deca će morati da odluče kako će da ih kombinuju, šta će sa njima da rade i na koji način. Neko dete će uzeti svoju omiljenu zelenu boju i praviti travu, drugo će koristiti 3 različite boje za pravljenje 3D oblika, a neko će masu seckati i od nje praviti male komadiće.

Kroz ovu igru lako je uočljivo koje bolje i oblike klinci vole, koliko brzo odlučuju, da li odlučuju samostalno, kako se ponašaju kada nisu zadovoljni rezultatom, koliko dugo mogu da ostanu fokusirani na jednu radnju, koliko su kreativni i dr.

Plastelin za decu, glina i Playmais dovode do smanjenja stresa i emocionalne stabilnosti. Slično kao i kod bojenja, igra masama za oblikovanje deluje smirujuće i to ne samo za decu već i za odrasle. Kada je dete ljuto, ali nedovoljno zrelo da emocije iskaže rečima, možete iskoristiti plastelin ili Playmais kao material za igru kroz koji ćete mu pomoći da kanališe svoja osećanja.

Pored upoznavanja sebe, mase za oblikovanje su zabavan način za upoznavanje sveta oko nas. Sa jedne strane možemo pričati o bojama, oblicima, veličinama i simetriji. Sa druge strane, glina, Playmais i plastelin za decu omogućavaju učenje novih pojmova, njihove karakteristike i veze da drugim pojmovima. I to sve kroz igru. Npr. dete može napraviti cvet i pčelu, a zatim povezati ova 2 pojma u 3D obliku (stavljanjem pčele na cvet).

RAZVIJAMO INTERAKCIJU

Svaka igra se može pretvoriti u neku vrstu timske aktivnosti. Čak i kada svako dete radi na svom projektu u prostoriji sa drugom decom to može podstaći komunikaciju.

Ukoliko je u pitanju slobodna aktivnost gde svako dete može napraviti od plastelina ili Playmaisa šta god želi, klinci kasnije mogu pričati o tome šta su napravili. Uz pomoć svojih vršnjaka i nastavnika, dete poboljšava sintaksu, proširuje vokabular i usvaja nove pojmove.

Na ovaj način dete može da oceni sličnosti i razlike među pojedincima (upoređuje njegova dostignuća sa postignućima drugih). Može dobiti neke nove ideje za rad i inspiraciju za svoje sledeće projekte.

Tokom rada, klinci uče da dele postojeće resurse, ali i da pomažu jedni drugima.

RAZVIJAMO MAŠTU

Decu treba podsticati da se kreativno izražavaju. Različite ideje daju različite rezultate. Slobodno izražavanje misli, pretvaranje jednog oblika u drugi bez ograničenja je mnogo više od igranja. U pitanju je proces koji počinje idejom, a završava se konkretnom akcijom – stvaralaštvom. Vremenom, dete shvata da postoji način da stvori sve što može da zamisli.

Setimo se da je Einstein rekao da je kreativnost inteligencija koja se zabavlja.

Plastelin, glina i Playmais nemaju ograničena pravila korišćenja i deca ih mogu koristiti nezavisno od instrukcija koje dobiju u kutiji. Instrukcije koje se dobijaju u pakovanjima su više ideje za igru, ali nikako jedina ispravna rešenja.

Na Playmais radionicama imali smo prilike da svedočimo brojnim originalnim idejama za korišćenje kojih se mi nismo setili. Od kupaca smo dobili mnogo fenomenalnih fotografija dečijih radova koji su nas oduševili kreativnošću. Iako je primarna namena Playmaisa pravljenje 3D figura i dekorisanje papira i kartona, klinci su imali još neke fenomenalne ideje:

• Pravljenje nakita poput narukvica, ogrlica i rajfova za kosu;
• Pravljenje kućica za druge igračke kao što su plastične životinje i lutke;
• “Kuvanje ručka” punjenjem plastičnih posuda Playmais delićima i mešanje;
• Pravljenje odeće i asesoara za lutke;
• Pravljenje kutijica/kesica za male poklone;
• Takmičenje u pravljenju najdužeg Playmais mača;
• Kombinovanje Playmaisa i flomastera za bojenje crteža;
• Korišćenje Playmais delova kao detalja u različitim scenografijama.

Plastelin je zaista vanvremenska igračka. Danas se na tržištu mogu naći i druge slične igračke kao što su glina, Playmais ili kinetički pesak. Za sve navedene mase za oblikovanje važe prednosti upotrebe navedene u ovom članku.

Jedna od prednosti plastelina u odnosu na druge slične igračke je cena. Mase slične plastelinu možete napraviti i u kućnim uslovima, a i ako se odlučite na kupovinu jeftiniji je od drugih sličnih proizvoda. Njegov nedostatak u odnosu na Playmais je otežano pravljenje većih 3D figura jer se delovi lako odvajaju jedan od drugog, kao i nemogućnost lakog razdvajanja boja kada ih dete pomeša.

Koja je vaša omiljena masa za oblikovanje, plastelin, glina, Playmais ili nešto četvrto?