Decembarsko veče, 3 drugarice, 3 mame i 3 čaše vina. Dvocifreni broj tema, ali jedna posebno važna.

Da li postoje loši roditelji? Da li postoje loša deca? Kako se postaje dobar roditelj svom detetu?

Složile smo se da postoje odrasli i deca koji imaju loše ponašanje. Da niko sam po sebi nije ni loš ni dobar, ali da može imati ponašanje koje utiče na druge na određen način.

Ljudi grade odnose sa drugima i samo kroz neki odnos mogu da definišu svoje ponašanje. U različitim kulturama prihvatljive su različite stvari, pa je i pogled na nečije ponašanje i odluke drugačiji.

Kada je roditeljstvo u pitanju, složile smo se oko jedne bazične postavke. Biti dobar roditelj podrazumeva prepoznati stvarne detetove potrebe i adekvatno reagovati na njih.

Nije to lako ni najmanje pogotovo što nosimo određena uverenja koja su utkana u nas kroz porodične vrednosti, vaspitanje i uticaj društva na naše odrastanje. U sve se to umeša i roditeljski instinkt pa kad se zabiberi sa modernom psihologijom i knjigama o roditeljstvu nastaje prava zbrka.

Sve tri smo želele da budemo najbolji mogući roditelj svojoj deci. I sve tri smo imale dosta korisnih saveta i primera da damo drugima. Ali sve tri smo negde i grešile.

Ne namerno, ne zbog nedostatka želje i ne uvek iz neznanja. Nekada zbog previše obaveza, često zbog umora, a najviše zbog toga što zaboravimo ključne, a proste stvari.

Ono što deci treba od nas ne dolazi spolja. Potrebni smo im mi. Šta to zapravo znači?

Kojih je to 8 ključnih stvari koje često zaboravimo?

KLJUČNA STVAR BROJ 1. Pažnja, pažnja i još malo pažnje

Deci je potrebna naša aktivna pažnja. Ovde nije bitan kvantitet nego kvalitet. Prosto pogledajte ga u lice kada vam se obraća, odgovorite na njegovo pitanje, zapamtite njemu bitne ljude, decu, događaje.

Ako smo u mislima na radnom mestu ili planiramo obaveze za naredni vikend propustićemo sadašnji trenutak. Ne vidimo ga i ne čujemo. Dete će osetiti da nismo mentalno prisutni.

KLJUČNA STVAR BROJ 2. Jasne granice

Deci je potrebna rutina. Ona im pruža sigurnost. Postavite jasna pravila igre i neka se ne menjaju.

Ako je pravilo da se ide u 21h u krevet neka se svako veče (osim onih baš posebnih) poštuje to. Kada se pravilo “krši” objasnite jasno zašto je tako i ostanite dosledni.

U nekim situacijama kršenje pravila može postati rutina. Npr. kada su rođendani ili praznici na spavanje se može ići kasnije nego inače.

KLJUČNA STVAR BROJ 3. Samo smislena i razumljiva pravila

Pravila su neophodna, ali moraju biti smislena.

Pre nego što postavite neko pravilo svom detetu zapitajte se da li bi ga vi ispoštovali i kako biste se osećali da morati vi to da uradite. Razmislite da li dete namerno neće da vas posluša ili zapravo nema kapacitete za to. Pravila treba da budu razumljiva i primerena uzrastu deteta.

KLJUČNA STVAR BROJ 4. Poštujmo detetovu intimu

Nije dobra ideja pričati o detetu kao da nije tu kada nam dođu gosti i otkrivati njegove tajne iako su jako simpatične i zabavno je deliti ih sa prijatejima (ili još gore rodbinom). Zamislite da vama to neko radi … nije kul zar ne?

KLJUČNA STVAR BROJ 5. Ne poredimo decu jer svako je posebno

Svako je individua za sebe, svako ima svoje talente i svoje slabosti.

Poređenjem deteta sa bilo kim drugim mi mu šaljemo poruku da nije dovoljno dobro, da ne vredi ili da je nebitno. To što je detetov drug postigao zapažene rezultate iz matematike ne treba da nam služi kao reper za vrednovanje uspeh našeg deteta. Posebno ne uz rečenice poput “Vidiš kako je Petar to uradio, budi i ti kao on”.

Uspesi drugara mogu poslužiti kao primeri da trud dovodi do rezultata. Pronađite talente i interesovanja svog deteta i podstičite ga da ih razvija svojim tempom.

KLJUČNA STVAR BROJ 6. Iskustva čine naši izbori

Detetu je potrebno da pravi sopstvene izbore. Naravno da ga nećemo pustiti sa 2 godine da izabere da li će preći ulicu na crveno ili zeleno, ali možemo mu dozvoliti da izabere da li će obući plave ili žute pantalone. Da li će svirati gitaru ili flautu, da li će ići na karate ili košarku, da li će jesti hleb ili kiflu?

Kroz sopstvene izbore dete stvara iskustvo. Istovremeno, to je jedan od najboljih načina za izgradnju samopouzdanja. Ako o svemu odlučujemo umesto njih, prenosimo im poruku da nisu dovoljno sposobni da donesu odluku sami.

KLJUČNA STVAR BROJ 7. Bezuslovna ljubav

Uvek stavljate do znanja detetu da ga volite, čak iako vam se ne dopada njegovo ponašanje. Na vreme postavite granicu između ličnosti i ponašanja. To što ga volite ne znači da će dobiti čokoladu pre ručka, čak i ako glasno plače. To možete i reći direktno, “volim te i ljuti me tvoje ponašanje jer …”

KLJUČNA STVAR BROJ 8. Srećan roditelj – srećno dete

Poslednja, ali ne i najmanje važna ključna stvar je ljubav prema sebi.

Dete će naučiti da voli sebe ako to bude videlo od vas! Ne mislimo na sebičnost (briga me za druge), već iskrenu ljubav i poštovanje prema sebi i svojim potrebama. Ako se osećate loše, ako mrzite posao koji radite, ako ste nezadovoljni brakom nikako neće biti u stanju da bude najbolji roditelj koji biste mogli da budete.

I ne samo to. Kada dugo ostajemo u okolnostima koja nas prazne i čine nesrećnim, mi deci pokazujemo da je to ok. Ako se mi ne borimo za sebe i svoju sreću, ne možemo očekivati da će naša deca to jednog dana raditi.