Svake godine deca širom sveta nestrpljivo čekaju dolazak Deda Mraza. Veseli, dobroćudni dekica sa bradom u crvenom odelu pojavljuje se u različitim kulturama.

Roditelji pričaju priče o čoveku sa gustom belom bradom, crvenim kaputom i poliranim čizmicama koji putuje svetom sa irvasima noseći iznenađenja za sve klince koji su bili dobri tokom godine. Deca mu se raduju zbog poklona koje donosi za najvažniji zimski praznik kao što su Badnjak, Božić, dan Svetog Nikole ili Nova godina.

Većina nas zna priču u kojoj Deda Mraz potiče sa Severnog pola. Ali, da je baš tako? Na Deda Mrazovoj dozvoli za voženje irvasa piše da je njegov datum rođenja glasi: “Mnogo davno“. Ovo i jeste istina.

Moderni Deda Mraz potiče iz holandske priče inspirisane istorijskom ličnošću Svetim Nikolom koji je rođen još u vreme Rimskog carstva!

Kako se sveti Nikola pretvorio u dekicu sa Severnog pola koji donosi božićne poklone?

Sveti Nikola je bio je Grk iz sela Patara rođen oko 270. godine. Bio je iz imućne porodice, ali je mlad izgubio roditelje u epidemiji. Svoje nasleđe iskoristio je da pomogne bolesnicima i nemoćnima.

Postao je biskup Myre, malog rimskog mesta u današnjoj Turskoj. Bio je poznat širom zemlje po svojoj velikodušnosti prema onima kojima je potrebna i ljubavi prema deci.

Ipak, Nikola nije bio ni debeo ni vedar, a pored velikodušnosti imao je reputaciju vatrenog i prkosnog branioca crkvene doktrine. Tokom Velikog progona 303. godine, kada su paljene Biblije, a sveštenici pod pretnjom smrću naterani da se odreknu hrišćanstva, bio je zatočen.

Sveti Nikola je proveo godine u zatvoru pre nego što je rimski car Konstantin 313. godine završio hrišćanski progon Milanskim ediktom.

Jedna od poznatih priča koja oslikava velikodušnost Svetog Nikole je o tome kako je spasio 3 kćeri siromaha od prodaje u roblje. Siromahu je poklonio 3 vreće sa zlatom.

Ubacio ih je kroz otvoreni prozor, a priča se da su vreće sletele u čarape ostavljene pored vatre da se osuše. Ovo je jedno od objašnjenja zašto je do danas sačuvan običaj kačenja prazničnih čarapa u koje će Sveti Nikola tajno ubaciti poklone.

Slava Svetog Nikole živela je dugo nakon njegove smrti 343. godine. Bio povezan sa mnogim čudima, a poštovanje prema njemu traje i dan danas nezavisno od povezanosti sa modernim Deda Mrazom.

U američkim božićnim filmovima često smo mogli da primetimo da roditelji veče pred praznik čitaju deci neku poznatu priču. Evo o čemu je reč.

Pisac Clement Clarke Moore je 1822. godine napisao je dugu božićnu pesmu za svoje ćerke koju danas znamo pod nazivom „Twas the Night Before Christmas“ (Bila je to noć pre Božića). Pre ove pesme, Deda Mraz je bio poznat kao “Sinterklaas“ kako su ga zvali doseljenici iz Holandije i Belgije).

Sletanje sankama koje voze irvasi, penjanje po krovovima i spuštanje niz dimnjak sa vrećom poklona su sve elementi Moorove pesme. Ovde prvi put nailazimo i na Mrazove irvase koji su dobili imena po svojim karakteristikama.

Tako se u priči pojavljuju:

1. Rudolph, irvas crvenog nosa,
2. Dasher, najbrži irvas,
3. Dancer, irvas koji voli da pleše,
4. Prancer, graciozni irvas sa brzim zadnjim nogama,
5. Vixen, najlepši irvas,
6. Comet, kometa, tvrdoglav, ali najjači irvas,
7. Cupid, kupidon, romantični irvas,
8. Donder, grom, irvas koji brine o drugima, i
9. Blitzen, munja, najhrabriji irvas.

Najmlađi irvas Rudolph kasnije je dobio i sopstvenu priču. Robert L. May  je 1939. godine. napisao božićnu priču o irvasu crvenog nosa koga su drugari zbog toga zadirkivali. Ipak, u ovoj priči Rudolf je ispao pravi heroj. Zahvaljujući svetlosti svog crvenog nosa uspeo je da isporuči sve poklone tokom maglovite zimske noći i tako dokazao da nedostatak lako može da se pretvori u prednost.

Iako Moor pesmu nije odmah objavio, upravo ona je zaslužna za modernu sliku Deda Mraza kao „veselog starog dekice“ sa natprirodnom sposobnošću da se neprimetno i uspešno spusti niz dimnjak. Priča je prvi put objavljena tek krajem 1823. godine, a Moor je potpisao kao svoju tek 1844. godine.

Skoro 6 decenija kasnije, crtač stripova Thomas Nast nacrtao Moore-ovu pesmu i tako stvorio lik Deda Mraza koji danas poznajemo. Debeljuškast, vedar čovek sa velikom, belom bradom, koji je držao vreću s igračkama za decu.

Nast je bio taj koji je obukao Mraza u crveno odelo ukrašeno belim krznom. Dodelio mu je radionicu na Severnom polu, vilenjake i suprugu, poznatu gospođu Mraz. Veruje se da odabir crvene boje odela ima veze sa biskupskim plaštom Svetog Nikole koji je bio crvene boje.

Vremenom su Mrazu kroz filmove i crtaće dodavane mnoge karakteristike. Tako danas znamo da je Deda Mraz veliki ljubitelj prirode. Leti voli da bere bobice, a jedna od omiljenih zimskih zanimacija mu je posmatranje veličanstvene severne svetosti.

Deda Mraz takođe veruje da je zdrava priroda jedan od najboljih poklona koje možemo da prenesemo budućim generacijama. Ima i brojne hobije. Znamo da ga zanimaju arheologija, astronomija i pravljenje Sneška Belića. Ljubitelj je i skejtbordinga, ribolova i čitanja pisama koja mu šalju deca.

Kada je Sveti Nikola umro 19. decembra 343. godine, deci su uručeni pokloni u njegovu čast. U nekim zemljama 19. decembar je i dalje glavni dan za darivanje. U nekima se dan poklona pomerio tokom reformacije i protivljenja poštovanju svetaca na 24. i 25. decembar.

Nikolini posthumni ostaci su 1087. godine preseljeni iz Myre u Bari u Italiji, gde ostaju do danas. Iste godine sagrađena je bazilika da čuva njegove ostatke i područje je postalo hodočasničko mesto za pobožne. Prolećni praznik vezan za Svetog Nikolu slavi se i 22. maja u znak sećanja na prenos njegovih moštiju u Bari.

Domaća verzija dekice koji donosi poklone deci je Božić Bata. Njega je prvo komunizam približio sovjetskoj verziji Deda Mraza, a kasnije globalizacija amerikanizovala. Jedan od glavnih “krivaca” za globalnu popularizaciju amerikanizovanog lika Deda Mraza kakvog danas znamo je zapravo Coca-Cola. Od 1931. godine Coca-Cola u vreme praznika koristi reklame sa slikom dekice u crvenom odelu koji pije ovo piće.

Bez obzira na to da li ga zovemo Božić Bata, Sveti Nikola ili Deda Mraz, suština je u darivanju, velikodušnosti i prazničnoj atmosferi u krugu porodice. Zato ove godine zatražite Deda Mrazu igračku u kojoj će porodica uživati tokom cele godine. Naša preporuka je kreativna kukuruzna igračka Playmais ili hit porodična društvena igra Dobble.

Srećni svima predstojeći praznici!