Mnogi od nas su u nekom periodu života vodili dnevnik. Najočigledniji benefit dnevnika za decu je usavršavanje pisanja kao veštine i razvijanje ljubavi prema pisanoj reči.

Istraživanja su pokazala da pisanje dnevnika razvija komunikacione veštine. Za razliku od sastava na zadate teme, pisanje dnevnika je zabavnije jer daje slobodu. Ne zaboravimo ni značaj vođenja dnevnika za unapređenje rukopisa (i fine motorike) kome se u digitalnom dobu pridaje sve manje pažnje. Ali to nije sve.

Pored učenja pisanja, novih reči i vežbanja rukopisa, vođenje dnevnika ima još nekoliko važnih koristi za decu.

1. ČITANJE SA RAZUMEVANJEM

Čitanje sa razumevanjem je važno za decu tokom celog školovanja. Potrebno nam je i kasnije tokom neformalnog obrazovanja koje danas postaje sve važnije za napredak u karijeri.

Ono se može uvežbati kao i svaka druga veština. Najbolji način za to je redovno čitanje. Nije uvek neophodno čitati reči drugih, deca mogu čitati i ono što su sami napisali. Dnevnik za decu omogućava ponovno čitanje napisanog, pronalaženje i ispravljanje grešaka.

Ne zaboravimo da je čitanje sa razumevanjem povezano i sa fokusiranom pažnjom. Ona se takođe razvija vežbom i pomoćiće klincima da budu efikasniji i produktivniji u svemu što rade.

2. PODSTICANJE KREATIVNOSTI I MAŠTE

Pisanje dnevnika je odličan način da mališani oslobode kreativni potencijal. Svako dete može da bude kreativno, ali neki to još nisu još otkrili. Podstičite decu da pišu sve što im padne na pamet. U školi pišu ono što moraju, ali pisanje dnevnika im daje potpunu slobodu da pišu šta god požele.

Kreativnost nije vezana samo za umetnost, ona nam pomaže da uspešno rešimo svakodnevne probleme. Većina uspešnih poslovnih ljudi današnjice deli sposobnost kreativnog rešavanja problema. Gde su drugi videli prepreku, oni su uočili prilike.

Pokušajte da ispričate detetu priču u kojoj glavni junaci nailaze na problem i dajte mu zadatak da napiše što više mogućih rešenja (može i da ih nacrta).

3. PROMENA PERSPEKTIVE

Odrasli znaju da svaka priča ima drugu stranu. Za decu je ona često nevidljiva.

Dnevnik je dobar način racionalizacije nečega što se dogodilo. Sposobnost da se realno proceni situacija i sagledaju različite perspektive je važna za uspostavljanje dobrih međuljudskih odnosa, rešavanje konflikata i argumentovano iznošenje stavova.

U poslovnom kontekstu, ova veština je ključna za pregovaranje gde je važno sagledati i razumeti drugu stranu. Učenje dece u ranom uzrastu da uvide različite perspektive pomaže im da se snađu u različitim socijalnim situacijama.

4. DNEVNIK ZA DECU KAO PODSETNIK I ČUVAR USPOMENA

Vođenje dnevnika nam omogućava da ideje zapišemo na jednom mestu. U bilo kom trenutku se možemo vratiti na njih, dopuniti ih ili dopisati nove. U tom smislu, dnevnik je podsetnik na naše ideje i planove za budućnost.

Sa druge strane, život brzo prolazi. I deci i odraslima se dešava da budu previse fokusirani na obaveze i zaborave lepe trenutke. Dnevnik za decu i odrasle pomaže da se zaustavimo, napravimo korak unazad i razmislimo o svom životu. Ako redovno zapisujemo šta smo radili, šta nam se dogodilo ili kako smo rešili neki problem, dnevnik postaje doživotni čuvar uspomena i podsetnik da će i nakon loših emocija doći one pozitivne.

Takođe, vođenje dnevnika uz pomoć roditelja kada su deca mala može biti lepa porodična aktivnost koja jača bliskost dece i roditelja (pogledajte i članak Detinjstvo prođe, ostanu sećanja)

5. RAZUMEVANJE SOPSTVENIH EMOCIJA

Klinci kroz pisanje uče da iskazuju svoje emocije, misli i osećaje. Veoma važna veština za mentalno zdravlje deteta i zapravo jedna od ključnih životnih veština. Deca koja nauče da izražavaju sopstvene emocije su otpornija na neočekivane događaje i stresne situacije.

Takođe pomaže roditeljima u boljem razumevanju unutrašnjeg sveta deteta.

Kada pišemo o svojim osećanjima, mi učimo da ih prepoznamo i prihvatimo. Kada prevedemo neko doživljeno iskustvo na razumljiv jezik, ono čini iskustvo razumljivim.

Skeniranje mozga kod volontera pokazalo je da pisanje o osećanjima smanjuje aktivnost u delu mozga zvanom amigdala, koji je odgovoran za kontrolu intenziteta naših emocija. Ovo je vid emocionalnog oslobađanja koje smanjuje anksioznost, stres i podstiče bolji san. Zato je dnevnik za decu efikasan metod borbe sa negativnim osećanjima.

ŠTA RODITELJI MOGU DA URADE?

Iako je pisanje dnevnika nesumnjivo korisno na mnogo nivoa, nije potrebno terati dete da piše.

Roditelji mogu koristiti suptilne taktike kako bi razvili kod deteta želju za pisanjem. Prva i najvažnija je čitanje. Dok čitamo deci ona povećavaju fond reči, uče, vežbaju mozak, razvijaju govorne veštine i emocionalnu inteligenciju i jačaju vezu sa roditeljima.

Ako je dete malo za vođenje dnevnika, čitajte mu priče i razgovarajte o njima. Ako je dete veće, ali ne ume da čita samo, zajedno čitajte i pišete. Decu koja umeju da čitaju i pišu dovoljno je usmeriti, možda najbolje ličnim primerom.

Svi navedeni benefiti pisanja dnevnika važe i za odrasle.

Nikada nije kasno da počnete 😉